10 луѓе кои ни ја вратија вербата во човечноста

Сите сме биле во ситуации кога се чини дека ништо не оди според планираното. Сепак, среде тие моменти, дури и случајните и мали дела на љубезност можат да ги подобрат работите и да ни го подигнат духот.

Ние би сакале да споделиме збирка приказни од луѓе чии убави гестови некому му го разубавиле денот и се надеваме дека ќе го подобри и вашиот.

1.

Бевме многу сиромашни додека растев.
Мајка ми ме праќаше на родендени без подарок, само за да јадам. Во 5-то одделение, мајката на една другарка ме покани да преспијам кај нив вечерта пред роденденската забава. Кога ќерка ѝ влезе да се тушира, мајка ѝ ги извади играчките што ги купила за неа и ми рече да изберам една. Ја завитка и го напиша моето име на неа.

Сега имам 37 години и уште сум благодарна на таа мајка. Тој потег имаше големо влијание врз мене.

2.

Утре се селам. Бабата што живее до мене ми рече „Ќе ми недостигаш. Секоја вечер кога ќе излезеше со пријателите јас останував будна се додека се вратиш. Кога ќе слушнев дека ја затвораш вратата тогаш знаев дека си стигнала дома безбедно и си легнував да спијам“.

3.

Во продавница слушнав дека еден тинејџер купува честитка за Св.Валентин на која пишува „Ние сме иста сорта чудаци“. Продавачката го праша „Ова е за девојка ти?“ и тој рече: „Не, за баба ми“.

 

4.

Вчера вечерта се изгубив низ градот, затоа што сум релативно нова. Наидов на автобуска станица и се качив во автобусот што поминуваше. Му кажав на шоферот дека сум изгубена и кога му заврши рутата, тој со автобусот ме однесе до дома, за да биде сигурен дека сум стигнала безбедно. Не можам да му се заблагодарам доволно, навистина прекрасен човек.

5.

Најдобар совет од татко ми: „Веруваше во Дедо Мраз 8 години, сега можеш да веруваш во себе барем на 10 секунди“

 

6.

Кога бев на факултет добив телефонски повик за да ме известат дека еден пријател починал. Се стрчав во најблискиот тоалет за да плачам. Кога завршив, ја отворив вратата и една девојка стоеше и ме чекаше. Таа рече „Изгледа дека имаш лош ден. Дали една прегратка ќе помогне?“ И навистина помогна.

 

7.

Заглавив сама на Аеродром кога имав 17 години. Мојот лет беше откажам и беше очигледно дека сум под стрес и само ја сакав мајка ми. Една жена дојде и ме праша дали може да ме гушне и јас веднаш „се втурнав“ да ја гушнам. Таа ми рече дека се ќе биде во ред и тоа навистина ме смири. Никогаш нема да го заборавам тоа.

8.

Денес сум горд татко! Мојот 10-годишен син видел ново дете во училиштето што седело само. Тој и неговиот другар се одлучиле да го дружат за време на ручекот. Потоа ја добиле оваа порака на крајот на денот.

Тоа што седевте со мене денес ми направи да се чувствувам подобро од било што. Фала многу. Сакав да ве прашам ако може да ви се придружувам од сега па натаму.

9.

Дечкото што седеше до мене во автобусот гледаше „The Office“ па и јас се загледав, само што не се слушаше баш добро. Тој примети дека и јас гледам и го вклучи преводот. Се надевам дека знае дека би умрел за него.

10.

Одев накај автобуска кога одеднаш една жена дојде, силно ме гушна и ми шепна „Те молам прави се дека ме познаваш, тројца мажи ме следат веќе некое време“. Јас веднаш ја прифатив играта и 3 блока пешачевме за да ја испратам до дома. Какво искуство.

  • Pece напиша:

    Seuste postoele luge vo ovaja drzava i sreken sum poradi toa jas odavno se otkazav od taja rabota vo moite 42 godinni ne sum naidol na razbiranje dosega od naj bliskite ne kamoli od nekoj nepoznat covek

  • Коментирај анонимно

    Напиши одговор на Pece Откажи одговор

    Вашата адреса за е-пошта нема да биде објавена. Задолжителните полиња се означени со *